Stariji vodnik prve klase Sandra Radovanović, 22, prva je žena koja je letela Supergalebom G4 Vojske Srbije. Dok mnoge devojke iz njene generacije uče kako da voze automobile, Radovanovićeva manevriše borbenim avionom pri brzini 700 km/h, na visini od 4.000 metara.Radovanović je ušla u istoriju kao prvi ženski pilot u Srbiji. Ona je kadet na poslednjoj godini smera avijacije Vojne akademije u Beogradu. Pre tri godine ušla je u avion prvi put u životu. „Do prijemnog testa nikada nisam putovala avionom“, kaže Radovanović sa osmehom. „Ta prva vožnja avionom bila je odlučujuća -- da li ću biti primljena na akademiju ili ne; ne samo da sam letela, nego sam skakala padobranom!“ Pored Radovanovićeve, postoje još dve žene borbeni piloti u Vojsci Srbije. Ana Tadić, 22, takođe leti Supergalebom G4, a Anja Krneta borbenim helikopterom Gazela. Tri žene su primljene na smer avijacije Vojne akademije 2007, kada je akademija otvorila svoja vrata za žene. „Nikada neću zaboraviti trenutak kada sam prvi put poletela sa piste”, kaže Tadić. „Pored mene je u avionu bio i moj instruktor, ali manevrisanje jakom, velikom 'pticom', bilo je na meni. To je divan osećaj koji ne može da se poredi sa bilo čim drugim.“ Zajedno sa te tri žene, šest muškaraca pohađa četvrtu godinu vojne avijacije. Njihov kolega Nemanja Ružić pao je na testu letenja na trećoj godini akademije i okrenuće se jednom od pet drugih akademskih programa. „Naravno, bilo je teško, jer sam pao. Međutim, moja mama je bila sretna“, kaže Ružić.
„Napravila je tortu i pozvala rođake i prijatelje da proslave -- bila je sretna što neću raditi posao za koji misli da je opasan.“ „Moji roditelji su se nadali da neću proći ni prijemni ispit“, kaže Tadić. „Roditelji uvek strahuju za nas i nikada im ne kažemo kada letimo, nego tek kasnije“, smeje se Radovanović. Ona, međutim, priznaje da je i sama imala tremu. „Kada uđem u kabinu, mislim samo da treba da uradim najbolje što mogu. Trema nestane; letimo, Supergaleb i ja. Radim na manevrima i mislim na sletanje.“ Kapetan Nikola Stanković uvek je sa tih devet mladih pilota. „Svi su vredni, motivisani, ne moraju da se teraju da uče, ali su pripremljeni i dobro uvežbani. Beležim sve što rade; imamo prijateljski odnos, oni su moje buduće kolege“, kaže Stanković. Vojna akademija ima 160-godišnju istoriju -- i sve je veće interesovanje kandidata za upis. Prošle godine se 1.259 kandidata prijavilo za 244 mesta. Od 2007. godine, kada su primljeni Sandra, Ana i Anja, nijedna druga žena nije uspela da postane kadet.
Нема коментара:
Постави коментар