четвртак, 10. нов 2011
Одбачена електроника се у Кини очисти, па продаје америчкој војсци и произвођачима авиона као нова, речено на седници Комитета за баезбедност америчког Сената. Кина привржена борби против лажних производа, одговарају власти у Пекингу.
Убацивање јефтинијих делова изгледа као безопасна пракса, али са спретним фалсификаторима разних компоненти они могу преварити и велике произвођаче оружја и угрозити животе америчких војника, констатовао је Комитет за оружане снаге америчког Сената.
Председник корпорације Ес-Ем-Те Томас Шарп, који је обишао места у Кини где се производе електронски делови, каже да је видео како се отписана електроника пере на реци, суши и скупља у канте спремна за рециклажу и процес претварања у фалсификате.
Шарп је рекао да су му произвођачи у граду Шанту тврдили да такви фалсификати нису крађа интелектуалне својине, већ да се ради о еколошком процесу рециклирања искоришћених електронских компоненти.
Опасност проистиче из мешања оригиналних електронских делова са фалсификованим, за које произвођачи верују да неће бити откривени када америчке компаније буду испоробавале те компоненте за уградњу у ракетне системе, хеликоптере или авионе вредне десетине милиона долара.
То је само један од неодговорних начина рада на који је указано у Комитету током расправе о последицама по безбедност земље и економским трошковима због фалсификованих делова, који долазе углавном из Кине, а који су се већ одомаћили у ланцу снабдевача Пентагона.
"Отказивање једног јединог електронског дела може довести војника, морнара, пилота или маринца у веома рањиву позицију у најгоре време", рекао је демократски сенатор Карл Левин председавајући Комитета. "Поплава фалсификованих делова учинила је да је све теже имати поверење да се тако нешто неће десити", пренео је његове речи АП.
Директори фирми, званичници Пентагона, владини истражитељи и представници електронске индустрије сведочили су пред комитетом о "темпираној бомби" која увелико откуцава због фалсификата уграђених у одбрамбене системе.
Они су изнели тврдње да се "лажњаци" слободно производе по Кини и оптужили Пекинг да ништа не предузима да би спречио преваре. Према извештају америчког департмена за трговину, Кина је идентификована скоро пет пута чешће од других земаља као извор фалсификованих делова.
У вишемесечној истрази стручњаци су открили око 1.800 случајева сумњивих електронских фалсификата који су продати Пентагону. Конкретан број спорних делова у тим случајевима је превазишао један милион од 2009. године, а то је "само врх леденог брега".
Менаџери у електронској индустрији процењују да су ти фалсификати довели до годишњег губитка индустрије од 7,5 милијарди долара и оставили око 11.000 људи без посла.
Обука за проналажење фалсификата
Министарство одбране је, такође, саопштило да се већ предузимају радње на оцени квалитета производа и проналажењу фалсификата, као и да се обучава 2.000 људи који ће бити у стању да утврде аутентичност употребљених делова.
Пентагон је, такође, рекао да до сада "није било губитака људских живота нити катастрофалних неуспеха у војним мисијама изазваних фалсификованим деловима".
Представник кинеског Министарства иностраних послова Хонг Леи, упитан да прокоментарише ове случајеве рекао је да је Кина привржена борби против лажних производа. "Кинеска влада је увек придавала велику пажњу и промовисала сарадњу са одговарајућим телима у иностранству у борби против фалсификата. То је познато целом свету", рекао је Хонг.
Истражни органи Комитета су пронашли да су фалсификовани или сумњиви електронски делови инсталирани или испоручени војсци за неколико система, укључујући војне авионе Ц-17 и хеликоптере маринаца Ћ-46, као и ракетне одбрамбене системе ТХААД.
Армијски генерал Патрик О Рејли директор Агенције за ракетну одбрану каже да су их фалсификовани делови у седам случајева коштали четири милиона долара и да су предузели контролу свих система.
"Ми не желимо да будемо у позицији да поузданост ракете пресретача од 12 милиона долара зависи од једног дела вредног два долара", рекао је О Рејли. Због оваквих случајева и компанија "Боинг" је предузела мере како би спречила нежељене последице.
Извор РТС