понедељак, 10. октобар 2011.

Da li se stvarno brže napijemo u avionu?

Mnogo mitova ispreda se oko avio-saobraćaja. Da li u nekim od tih teorija ima istine?
Od posledica upotrebe mobilnog u toku leta, do letova na području Bermudskog trougla, Fly.com razotkriva neke od najčešćih mitova o putovanju avionom:

Vazduh u kabini aviona se reciklira, pa se klice i virusi brzo šire, a putnici mogu lako da se razbole.

Ovo nije tačno. Vazduh u kabini struji otprilike svakih tri do pet minuta, pa su zbog toga putnici često zabrinuti, misleći da se tako virusi brže šire. Međutim, avioni koriste sofisticirane HEPA filtere, na kojima se zadržava 99,5 odsto klica. Testiranja su pokazala da ovi filteri za vazduh zadržavaju čak i virus ptičjeg gripa i SARS, tako da je, teorijski, vazduh u kabini aviona čistiji od onog koji udišete na ulici.

Avioni ne lete u području Bermudskog trougla.

Malo sutra. Iako mnogo ljudi širom sveta još veruje u ovaj mit, istina je da avioni preleću Bermudski trougao svakog dana. To je redovna ruta za letove sa Floride na Bermude i Bahame.

Ovaj mit korene vuče od pre više decenija, kada je primećeno da brodovi i avioni nestaju na tom području. Kasnije, '60. i '70. godina, ovo područje prozvano je Bermudski trougao, a legenda o avionima koji nestaju bez traga postala je prava senzacija. Međutim većina tih "misterioznih" nestanaka kasnije je dobila logično objašnjenje, a letovi su u toj oblasti nastavljeni, i to po nekoliko puta dnevno.

Na cenu karte utiče i dan u nedelji.

Ovo je tačno. Razlika u ceni letova vikendom i radnim danima može biti značajna. U zavisnosti od destinacije, ponekad su jeftiniji letovi radnim danima, a ponekad oni petkom i vikendom. Statistika sajta Fly.com kaže da ćete verovatno uštedeti ako putujete u utorak, četvrtak ili subotu.

U avionu ćete se brže napiti.

Ovo i jeste i nije istina. Možda ste i vi nekad čuli da jedno piće u vazduhu "udara" kao tri na zemlji, ali ovo je samo delimično tačno. Naime, na to koliko ćete se napiti utiče nivo alkohola u krvi, a to ni u kom slučaju ne zavisi od nadmorske visine. Ali, zbog visine i pritiska u kabini do mozga stiže manje kiseonika pa ćete se osećati pijano, čak i ako niste popili previše. Dakle, objektivno nećete biti pijani, ali ćete se osećati pijano.



(MONDO)

Niški aerodrom napunio 25 godina


Niš -- Direktor niškog aerodroma Konstantin Veliki Dragan Bugarinović kaže da je ta vazdušna luka ove godine pružila usluge za 19.000 putnika.
On je dodao da taj broj odgovara prošlogodišnjem nivou.
Bugarinović je rekao da iz Niša svakog dana avioni Montenegro erlajnza prevoze putnike do Podgorice, odakle postoji konekcija za devet evropskih centara.
"Na toj liniji ove godine beležimo povećanje broja putnika za 20 odsto, a naš cilj je otvaranje direktnih linija iz Niša za Švajcarsku, Nemačku i Italiju", kazao je Bugarinović.
Srbija ispred Slovenije i Hrvatske
Direktor beogradskog aerodroma Nikola Tesla Velimir Radosavljević rekao je da je konkurentnost Srbije u vazdušnom saobraćaju, prema merilima Svetskog ekonomskog foruma, ispred Hrvatske i Slovenije.
Prema master planu razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji, niški aerodrom je drugi primarni aerodrom posle beogradskog, podsetio je Bugarinović. 

Gradonačelnik Niša Miloš Simonović rekao je da je niški aerodrom uslov daljeg razvoja istočne i južne Srbije i da je direktni zahtev stranih investitora, koji su uložili kapital u Nišu i ovom delu Srbije, otvaranje novih direktnih linija prema velikim evropskim centrima. 

Prvi civilni let sa niškog aerodroma obavljen je oktobra 1986. godine. 

Niška vazdušna luka teško je oštećena u bombardovanju 1999. godine, a obnovljena je uz donacije norveške vlade. Usledilo je novo otvaranje aerodroma za civilni saobraćaj oktobra 2003. godine.

Zašto se na aerodrom ide u celim čarapama

Zato što su u nekim zemljama bezbednosni propisi takvi da će pri ukrcavanju u avion od vas možda tražiti i da se izujete.

Mere bezbednosti na aerodromima su sve strože, naročito u Americi i na Bliskom istoku. Tamo putnici moraju da prođu kroz skenere koji ljudsku figuru na ekranu prikazuju onakvu kakva bi bila bez odeće.
Osim toga, gotovo na svim aerodromima na svetu, od putnika se traži da skinu satove, nakit, izvade ključeve iz džepova, ali i da se izuju.
U Parizu, na primer, na aerodromu "Šarl de Gol" daće vam jednokratne papirne čarapice kako ne biste bosi hodali, ali ne očekujte to svuda bez obzira na to koliko ste gadljivi.
A zašto su cipele opasne? Zašto što u đonovima može mnogo toga da se sakrije: droga, eksploziv ili neki važan dokument.
Zato, obucite dva para čarapa kako biste jedne mogli da bacite nakon što vam vrate vašu obuću.
(MONDO)

Moskva uhapsila kineskog špijuna


Moskva -- Ruska bezbednosna služba saopštila je da je uhapsila kineskog špijuna koji je pokušao da dođe u posed nacrta ruskog raketnog sistema.
Kineski državljanin, koji je u Moskvi radio kao prevodilac tokom poseta kineskih zvaničnika, pokušao je da otkupi dokumentaciju izrade raketnog sistema "zemlja - vazduh" tipa S-300, navela je u saopštenju Federalna služba bezbednosti (FSB).
U slučaju da bude osuđen, čeka ga kazna zatvora do 20 godina. 

Tužioci su slučaj predali sudu u Moskvi, iako je muškarac uhapšen krajem oktobra, navela je FSB. 

Raketni sistem S-300 sposoban je da obori avione, krstareće i balističke rakete u opsegu od oko 150 kilometara i na visini do 28.000 metara. 

Prethodnih godina Rusija je zabranila prodaju sistema S-300 Iranu i Siriji pod pojačanim međunarodnim pritiskom. 

Peking je nekoliko decenija najveći kupac ruskog naoružanja, a pre svega avijacije i podmornica. Kineski budžet za odbranu je ove godine porastao za 12,7 odsto, na 91,5 milijardi dolara i najveći je u svetu posle budžeta SAD. 

Početkom septembra dvojica profesora vojne akademije u Sankt Peterburgu optužena su za špijunažu i navodnu prodaju ruskih vojnih tajni Kini. 

Prethodno su 2007. godine četvorica ruskih bezbednosnih zvaničnika osuđeni na kazne do 11 godina zatvora zbog prodaje raketne tehnologije Pekingu za dva miliona dolara.

Švajcarska kompanija "Jet Aviation" održava avioflotu Vlade Srbije

Švajcarska kompanija "Jet Aviation" će ubuduće održavati avioflotu Vlade Srbije. Avio služba Vlade je 2. septembra ove godine potpisala ugovor sa kompanijom iz Bazela koja bi trebalo da obezbedi usluge održavanja, tehničke pomoći i pomoći širom sveta na avionima iz flote Avio-službe Vlade i nabavku rezervnih delova i materijala.

Sedam tajni koje vam avionske kompanije nikada neće otkriti

I. Hadžiomerović - 06. 10. 2011. - 08:16h
Tri američka pilota otkrila su za jedan internet sajt činjenice koje avio kompanije najčešće kriju od svojih putnika. Pogledajte šta sve niste znali o letenju avionom.

1. I PILOTI MORAJU DA KORISTE TOALET
Piloti su ljudi kao i svi ostali, što znači da im je ponekad potrebna pauza. Kada priroda pozove, oni koriste isti toalet kao i svi ostali, s tim što pre toga moraju obavestiti stjuardese. “Jednom prilikom, moj kolega je greškom pritisnuo dugme za razglas, tako da su svi putnici čuli kada je pitao da li smemo da obavimo nuždu“, kaže pilot.

2. NAJBOLJA MESTA SU BLIZU KRILA
Ako tokom letenja osećate mučninu, najbolje je da sednete blizu krila. Prednji i zadnji deo se najviše pomeraju, pa vam pokreti neće prijati. U slučaju da su sedišta na sredini zauzeta, radije se opredelite za ona bliže pilotskoj kabini, jer se rep aviona pomera više nego prednji deo.

3. TURBULENCIJA MOŽE BITI OPASNA
Kada vas stjuardese zamole da vežete pojas, budite sigurni da se ne radi o šali. “Iako turbulencija nije opasna za samu letelicu, može biti veoma opasna za ljude koji su u njoj“, objašnjava pilot. Prema njegovim rečima, bilo je incidenata u kojima su ljudi “leteli“ po avionu i padali na pod, uz ozbiljne povrede. Zato poslušajte instrukcije i vežite se.

4. AVIONSKE PUTANJE IMAJU SMEŠNA IMENA
Krećući se nebom, avioni prate nevidljive putanje, kako bi bez greške stigli do željenog odredišta. Na nebu postoji na stotine virtuelnih tačaka koje pilotima služe kao orijentir, a svaka od njih ima posebno ime. Neke od tačaka iznad američkog tla zovu se TRUMP, PYRUT, SPICY i BARBQ.

5. NIJE DOKAZANO DA MOBILNI TELEFONI OMETAJU LET
“Mada odavno postoje priče o tome da mobilni telefoni ometaju avionske instrumente, to zapravo nikada nije dokazano“, objašnjava pilot. Sa napretkom tehnologije, i avioni se širom sveta u poslednje vreme prave tako da je u njima moguće bez problema koristiti mobilni telefon ili računar.

6. ROMANSE MEĐU OSOBLJEM NISU RETKOST
Prema rečima pilota, praksa je najčešće takva da avionsko osoblje spava u istom hotelu, pa se neretko tom prilikom rađaju nove romanse. “Pre nekoliko godina supruga jednog od mojih kolega zahtevala je da njen muž bude smešten u drugom hotelu, kako ne bi bio u blizini stjuardesa”, kaže on.

7. AMERIČKI PILOTI SMEJU DA DRŽE PIŠTOLJ U KABINI
Zbog učestalih terorističkih napada prethodnih godina, američki piloti se pre ulaska u avion šalju na posebnu vrstu obuke, koja uključuje kurs samoodbrane i tehnike razoružavanja napadača. Svaki pilot koji uspešno savlada pomenuti program, dobija dozvolu da u kokpitu drži pištolj.

Prvi civilni let stiže na aerodrom Lađevci

S. Trifunović, A. Bajrović | 05. 10. 2011. - 02:02h
Prvi civilni avion sleteće na aerodrom Lađevci danas, a u njemu će putnici biti visoki državni i vojni funkcioneri na čelu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Dosadašnji vojni aerodrom kod Kraljeva od proleća će i zvanično postati i civilni, a projekat koji će regionu od skoro dva miliona stanovnika doneti brojne pogodnosti i u putničkom i u teretnom saobraćaju, ubrzano se privodi kraju gradnjom tornja, pristupnih terminala, carine i svega ostalog što jedna međunarodna vazdušna luka podrazumeva. Lađevci će tako posle Beograda i Niša postati treći aerodrom u državi sa koga će moći da se leti u inostranstvo.

- Aerodrom otvara velike mogućnosti da se roba sa ovog područja umesto za nekoliko dana u nekoliko sati isporuči na tržišta u Evropskoj uniji i Rusiji koja je naš veliki kupac. Posebno voće i povrće koje u ovim razmerama zahteva brz transport. Procena je da će mnogo jeftinije biti zakupiti kargo avion, nego angažovati desetine šlepera da bi se proizvod dopremio do krajneg kupca - kaže Zvonko Tufegdžić, sekretar Regionalne privredne komore Kraljevo.

Slično govore i privrednici iz ovog kraja, pre svega proizvođači voća i povrća.
- Da se uredi poljoprivredna proizvodnja, eventualno formira i neki klaster koji bi za zahtevna tržišta EU i Rusije mogao da obezbedi dovoljno kvalitetne zdrave robe, ovo bi bio pun pogodak - kaže Miloš Dmitrović, jedan od velikih proizvođača povrća iz ovog kraja.
Isto govori i proizvođač voća Peđa Perišić.

- Ja godišnje samo u Rusiju pošaljem po 50 ili više šlepera voća. Ono danima putuje do konačnog kupca. Zamislite koliko bi to bilo bolje da stigne za nekoliko sati. Ako bi kargo saobraćaj bio po lou kost cenama, ovaj kraj bi procvetao - kaže Perišić.
Kada su i kargo, ali i putnički saobraćaj u pitanju, veliki interes imaju i žitelji Raške oblasti, zbog žive ekonomske saradnje sa Turskom koja je sa 10 miliona evra učestvovala u pretvaranju aerodroma u civilni, a ceo projekat koštaće oko 32 miliona evra.

Gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović kaže da će aerodrom Lađevci imati veliki značaj za razvoj ekonomije i turizma ovog grada. On je za “Blic” rekao da se Novi Pazar zalagao za ovaj projekat, jer je za ekonomski razvoj jednog kraja potrebna dobra infrastruktura koja podrazumeva blizinu aerodroma, autoputa ili moderne železnica.

- Novi Pazar ima nameru da se u budućnosti širi i da postane veliki ekonomski regionalni centar, a otvaranje aerodroma u njegovoj blizini je prvi korak ka tom cilju.

Najbrža mogućnost da ovaj deo Srbije dobije aerodrom je bila konverzija vojnog aerodroma u Lađevcima. Oko ovog aerodroma gravitira oko dva miliona stanovnika Kraljeva, Kragujevca, Čačka, Novog Pazara, Kruševca, ali i ostalih okolnih opština, tako da će on sigurno biti samoodrživ i rentabilan - kaže Mahmutović. On ističe da će blizina aerodroma mnogo značiti svim budućim investitorima koji budu želeli da ulažu u Novi Pazar.

- Na ovaj način se otvara mogućnost i razvoja turizma, jer je Novi Pazar grad sa velikim brojem kulturno-istorijskih spomenika, razvijenom trgovinom, ali i budući banjski turistički centar. Nadamo se da će i Golija postati uskoro značajna turistička destinacija u Srbiji. Osim toga, ovaj aerodrom će omogućiti bliži i češći kontakt sa našom rodbinom koja živi u inostranstvu, pre svega u Turskoj, jer je ova zemlja jedna od njegovih suinvestitora. Dakle, značiće puno za povezivanje Bošnjaka, ali i drugih turskih investitora sa ovim delom delom Srbije - kaže Mahmutović.

Више летова на линији Београд - Букурешт

05. октобар 2011. | 09:53 | Извор: Танјуг

БЕОГРАД - 
Румунски национални авио-превозник "Тарп" ће од почетка зимског реда летења на линији Београд - Букурешт увести два додатна лета сваке седмице, саопштио је данас Аеродром "Никола Тесла".
Од 30. октобра седам недељних летова ће се обављати са аеродрома у Београду понедељком, средом и петком у 10.15 сато, уторком, четвртком и петком у 17.25 сати, а недељом у 13.15 сати.

На преподневним летовима понедељком и петком први пут се на овој линији у саобраћај уводи авион АТР 72, капацитета 68 седишта, док ће се у осталим терминима и даље користити авион типа АТР 42, капацитета 48 седишта.

Румунски "Таром" је још једна од великог броја авио-компанија које ће током зимског реда летења повећати капацитете када су у питању летови из Београда.

Процена је да ће то резултирати још убрзанијим порастом обима саобраћаја на београдском аеродрому, са увећањем броја путника од преко 20 одсто на месечном нивоу, наведено је у саопштењу.

Kako stopirati Rusiju

Američki biznismen predlaže taktiku Ronalda Regana kojom je srušen Sovjetski Savez

Iran premešta centrifuge za obogaćivanje uranijuma pod zemlju kako bi program izgradnje nuklearne bombe zaštitio od napada izvana. Pod rukovodstvom Vladimira Putina, Rusija je najavila nabavku novog oružja vrednu 635 milijardi dolara, koja uključuje 600 aviona, 1.000 helikoptera i 100 brodova u narednih 10 godina. Ugo Čaves podstiče revolucije širom Latinske Amerike...
„To treba sprečiti”, piše u časopisu „Forbs” Lui Vudhil, američki biznismen predlažući povratak taktici Ronalda Regana kojom je 1980-ih srušen Sovjetski Savez. Ta taktika podrazumeva – jačanje dolara.
U vreme inauguracije Regana (1981), podseća Vudhil, cena zlata iznosila je – prema današnjim merilima – 499,02 dolara za finu uncu, a barel nafte 84,51 dolar.
Sovjetski savez je ratovao u Avganistanu, pomagao revoluciju u Nikaragvi, a Leonid Brežnjev, tadašnji lider prve zemlje socijalizma, proklamovao je doktrinu prema kojoj je proces širenja komunizma bio – nepovratan.
Stabilizovanjem dolara, cene zlata i nafte su drastično pale što je uticalo na pad zarade (za čak 73 odsto), koju je SSSR ostvarivao prodajom ovog energenta u svetu. Sovjetska država dospela je do ivice bankrotstva, da bi se 1991. konačno raspala.
Ako je ovakva taktika imala efekta pre četvrt veka, nema razloga da ne bude primenjena i u današnjim uslovima, smatra biznismen.
Nije baš sve tako jednostavno. Prosečan Amerikanac svakako će se složiti da današnji prvi čovek njegove zemlje nije jednako jaka ličnost kao što je to, svojevremeno, bio Regan. Sa druge strane, ni Putin nije nalik Brežnjevu, a pogotovo ne „grobaru SSSR-a” Mihailu Gorbačovu.
Obe države su u međuvremenu prošle kroz mnoga iskušenja, kako na političkom tako i na ekonomskom planu. Bipolarni svet koji je na prelazu između dva veka za trenutak prestao da pretvorio se u multipolarni.
Amerika i danas ratuje po svetu. Rusija osim lokalnog vojevanja u Čečeniji i kratke epizode u susednoj Gruziji 2008. nije mnogo potezala za oružjem. Lekcije koje su naučile dve strane su različite. Status koji sada imaju u svetu proistekao je velikim delom upravo iz tih, bolje ili lošije naučenih lekcija.
Rusija je u međuvremenu postala ključni partner Evrope, pre svega kao snabdevač energentima. Eventualno zavrtanje ruskih gasnih i naftnih slavina sigurno bi se dramatično osetilo na zapadu Starog kontinenta.
Saznanje da je Vašington ponovo nadjačao Moskvu teško da bi u takvim okolnostima zagrejalo srca Evropljana svesnih da su, na kraju, upravo oni žrtve transpacifičkog nadmudrivanja.
Taktika po kojoj je „ono što je dobro za SAD loše po njene neprijatelje”, teško da danas ima efekta, jednostavno stoga što se na ruskom tržištu, prema podacima iz 2010, ušančilo nekoliko izuzetno jakih američkih kompanija: od „Koka-kole”, „Pepsi kole” i „Mekdonaldsa”, preko proizvođača aviona „boing”, „Emerson ilektrika”, „Karbo keramiksa” do „Microsofta”, „Hjuli Pakarda”, „Aj-Bi-Ema”...
Nije za verovati da bi svi pomenuti bili spremni da seku granu na kojoj sada sede. Poslovanje u Rusiji, i pored svih tamošnjih zakonskih kočnica koje na zapadu često ne mogu da objasne, svima sigurno donosi lep prihod.
„Ko god može da stupi na rusko tle u prilici je da zaradi velike pare”, izjavio je Enders Asland, ekspert za rusku ekonomiju. I dok su nekada glavna američka ulaganja bila u auto-industriji i obradi hrane, danas se pažnja finansijera usmerila na hemijsku industriju, biotehnologiju, kućnu tehniku...
Evropa, sa svoje strane, nije i ne želi da bude tek puki potrošač ruskih energenata. Naprotiv, ulaganja u Rusiju visoko su kotirana. Ne čudi stoga veoma uočljiv oprez sa kojim lideri najjačih evropskih zemalja, pre svega Nemačke, Francuske, Italije i Velike Britanije, ulaze u svako razmatranje finansijske krize koja drma svetom kada za sagovornika imaju Rusiju.
Pčekivani povratak sadašnjeg premijera Vladimira Putina na čelo Kremlja nesumnjivo će uticati i na prilike u SAD. Upravo toga je svestan Vudhil kada zagovara novi krstaški rat protiv bivše sovjetske matice.
Ono što on previđa je da ideološka komponenta (socijalizam ili kapitalizam) sukoba na relaciji Moskva-Vašington više ne postoji. Time je nestala i glavna tačka oko koje bi mogli eventualno da se okupe njegovi istomišljenici.
Sasvim drugo pitanje je oporavak dolara i američke ekonomije uopšte. A u tom procesu „usijana glava” nije najbolji predvodnik.
Slobodan Samardžija

Kako preživeti pad aviona


British Airways nudi svojim stalnim putnicima mogućnost pohađanja kursa preživljavanja avionske nesreće.
Za svega 125 funti, koliko košra povratna karta od Londona do Rima, putnici će imati mogućnost da nauče tehnike preživljavanja i povećaju svoje šanse ukoliko dođe do nesreće. 

Reč je o osnovnim pravilima ponašanja tokom vanrednih situacija, što uključuje provere prsluka za spasavanje, otpuštanje pojasa na sedištu, kao i evakuaciju iz aviona. 

Organizatori pomenutog kursa tvrde da polaznici time stiču više samopouzdanja i da se osećaju sigurnije tokom leta. 

Sve je zamišljeno tako da oni koji su završili kurs u slučaju eventualne nesreće mogu pomagati i ostalim putnicima.


SVEMIRSKI AVION!


Utorak, 4. Oktobar, 2011.Autor:

Predstavljena letelica koja će putnike od Londona do Sidneja ili Tokija prevoziti za manje od dva sata

LONDON - Svemirske letelice umesto aviona!
Uskoro će nam trebati manje od dva sata da od Londona stignemo do Sidneja, tvrde Britanci iz kompanije „Links“, koji su predstavili svoje novo vazdušno „čedo“!

Oni su ove nedelje svetu pokazali projekat za novu svemirsku letelicu, koji prelazi i do 15.000 kilometara za samo sat i 45 minuta.

Prvi redovni letovi mogli bi da počnu, doduše, tek za 20 godina.
Za radoznale turiste s punim džepom, međutim, probni letovi počinju već 2014. godine,po ceni od 60.000 funti. Vlasnik Majkl Mol već je prodao 35 karata za letove ka karipskom ostrvu Kurakao.

- Nema velike razlike u letovima. Potrebno je deset minuta da se ode u svemir, a oko pola sata da se vratite ponovo na Zemlju. Brzina kretanja u svemiru je oko 20.000 kilometara na sat - kaže on.





Извор Курир