Mirko Radonjić | 09. februar 2013. 21:00
Američki “patent”, naoružane letelice na daljinsko upravljanje, iako omražene, postaju svetski predmet želje. SAD otkrile tajnu bazu u Saudijskoj Arabiji, prave novu u Africi, “mušterija” će im biti “Luftvafe”
IMA li pilota u avionu? Negativan odgovor na to pitanje iz naslova jedne stare američke filmske komedije mogao bi da se odnosi na svaku bespilotnu letelicu, ali i na pravac kojim ide svetska politika sile, osokoljena tom novom “igračkom” na daljinsko upravljanje, koju, izgleda, nema ko neće.
CIA je tokom protekle dve godine slala bespilotne letelice u “akciju” iz tajne baze u Saudijskoj Arabiji, otkrili su ove nedelje američki mediji. SAD žele i novu bazu u severnoj Africi. Sa druge strane, vodeća ekonomska sila Evropske unije čija vojna moć, mada je ograničena, nije mala, Nemačka, želi da pribavi sebi flotu bez kapetana i kopilota, koju bi koristila - u inostranstvu. A Dmitrij Medvedev, dok je još služio kao predsednik, kritikovao je ruske inženjere što nisu u stanju da naprave ozbiljnu bespilotnu letelicu.
Američka tajna baza u Saudijskoj Arabiji bila je korišćena za “lov” na članove Al kaide u Jemenu. Odatle je poletela i letelica koja je septembra 2011. bez dozvole jemenskih vlasti ubila Anvara al Avlakija, muslimanskog sveštenika i “poslovođu” Al kaide, rodom iz SAD. Od tada su američki mediji znali za tu bazu, ali su je “prijavili” tek ovih dana! Razlog je, naravno, da se ne ugrozi nacionalna bezbednost. SAD su, zvanično, još 2003. povukle sve trupe iz Saudijske Arabije.
“Vašington post” izveštava da je savetnik predsednika Obame za borbu protiv terorizma Džon Brenan, bivši službenik CIA u Saudijskoj Arabiji, odigrao ključnu ulogu u pregovorima s vlastima u Rijadu, da dozvole Amerikancima otvaranje baze. Ova otkrića su usledila ubrzo pošto je iz Ministarstva pravde “procurio” dokument s detaljima stava Obamine administracije o ubijanju američkih građana u inostranstvu, optuženih da su “visoke, operativne vođe” Al kaide ili njenih saveznika. Primer takvog je likvidirani Anvar al Avlaki.
Prema tom dokumentu, upotreba “smrtonosne sile” je “zakonita”, ako pojedinac predstavlja “neposrednu pretnju” i nemoguće ga je uhvatiti. A ta pretnja, dodaje se, ne mora da podrazumeva obaveštajne informacije o konkretnom napadu, jer napade Al kaida planira stalno.
Pod (liberalnim) predsednikom Obamom, SAD su počele veoma slobodno i “široko” da se služe bespilotnim letelicama, da bi likvidirale na stotine članova Al kaide u Pakistanu, Avganistanu i Jemenu. To je postalo veoma nepopularno, posebno u pomenutim zemljama, čijim nebom krstare tuđe mašine za ubijanje. Kritičari kažu da je reč o smaknuću bez suđenja, koje uz to košta života i mnoge nedužne civile. Vašington tvrdi da deluje u samoodbrani i u saglasnosti s međunarodnim pravom.
Američki primer je, izgleda, poučan. Dokument kojeg se dokopao sajt “Špigl onlajn” navodi na zaključak da Nemačka vlada želi da nabavi bespilotne letelice za granične borbene akcije, i to na insistiranje Bundesvera.Pisano obrazloženje koje su vlasti uputile partiji Levica o ovom pitanju je bar po upotrebi magične reči “odvraćanje” - hladnoratovsko. Svrha tih savremenih “štukica” biće da “pruže zaštitu naspram iznenadnih i ozbiljnih promena situacije”: dosadašnje nemačko iskustvo u ratnim operacijama je, naime, pokazalo da “vozila za izviđanje moraju da budu naoružana”. Suprotno izviđačkim letelicama bez oružja, obrazlaže Berlin, naoružane mogu brzo i precizno da napadnu poznate mete.
- Avionima je dozvoljeno da nose oružje, pa zašto ne bi bilo i bespilotnim letelicama? - kazao je nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer u intervjuu za “Velt”.
On je političar iz stranke Angele Merkel, Hrišćansko-demokratske unije, ali se i najveća opoziciona partija, socijaldemokrate, slažu s upotrebom takvog oružja. Protiv su Levica, “Zeleni”, ali i mnogi članovi partnera u vladajućoj koaliciji, liberala.
A u Vašingtonu, kandidat za novog šefa CIA, pomenuti Džon Brenan, je u Senatu izjavio da su napadi bespilotnih letelica na teroriste širom sveta - “krajnje sredstvo za odbranu bezbednosti SAD”.
