недеља, 27. фебруар 2011.

Прво Макетарско Такмичење у историји Зрењанина (Петровграда) - Аеродром Ечка


Link za preuzimanje prijave za takmicenje - Zrenjanin 2011.

http://www.sendspace.com/file/w8im3e


S-30 / Посебна категорија - 70 година од априлског рата 1941.-2011.

ВАЖНО

- КОТИЗАЦИЈУ НЕ ПЛАЋАЈУ ЈУНИОРИ И КАДЕТИ
- ТАКМИЧАР НЕ МОРА БИТИ ЧЛАН НИТИ ЈЕДНОГ КЛУБА ДА БИ СЕ ТАКМИЧИО
- КОТИЗАЦИЈА ЈЕ 500 ДИН, НИЈЕ ОГРАНИЧЕН БРОЈ МАКЕТА ПО ТАКМИЧАРУ ЗА ТАКМИЧЕЊЕ
- МОГУ СЕ ТАКМИЧИТИ И МАКЕТЕ КОЈЕ СУ БИЛЕ НА ТАКМИЧЕЊИМА РАНИЈИХ ГОДИНА (ПОШТО ЈЕ ПРВО ТАКМИЧЕЊЕ)



Место такмичења
Аеродром “Eчка ”.
Зрењанин,  Србија
Аеродром се налази 6 километара од Зрењанина.  
Улаз -  скретање за аеродром:
Latitude: 45°19'45.12"N
Longitude: 20°26'32.87"E


Време одржавања такмичења
Такмичење ће се одржати у суботу 07.маја.2011. године.


Програм такмичења
Канцеларија такмичења отвара се 07.05.2011. на спортском аеродрому „Ечка“ у 8.30 часова  
(064) 1310243 


09-11ч               Пријава макета
11.30 часова   Отварање такмичења
12-16 часова   Оцењивање макета
17 часова         Додела признања 
         
Такмичење је отворено, међународно
Рок за пријаву такмичара електронским путем је  06.05.2011.год. 
Пријаве доставити на електронску адресу krilapetrovgrada@gmail.com
Пријаве такмичара на дан такмичења примају се до 11 часова


Организатор такмичења
Макетарски клуб и клуб за популаризацију ваздухопловства, ваздухопловног спорта, хобија и технике „Крила Петровграда“           
Судије
*
*
*
*                                                   
Котизација 
Котизација за такмичење износи 500 динара. 
Место на берзи 1000 динара.
Посета такмичењу је бесплатна.


Такмичарске категорије


Јуниори (до 14 год.)
J1 Џет                    1/144, 1/72 , 1/48 , 1/32
J2 Проп                  1/144, 1/72 , 1/48 , 1/32
J3 Точкаши            1/72 , 1/35, 1/48
J4 Гусеничари       1/72 , 1/35, 1/48
J5 Остало


Кадети( 14-18 год.):
K1 Џет                  1/144, 1/72 , 1/48 , 1/32
K2 Проп                1/144, 1/72 , 1/48 , 1/32
K3 Точкаши          1/72 , 1/35, 1/48
K4 Гусеничари     1/72 , 1/35, 1/48
K5 Остало


Сениори ( од 18 год.):
S1 Авиони све      1/144 и мање
S2 Авиони џет      1/72
S3 Авиони проп    1/72
S4 Авиони џет      1/48
S5 Авиони проп    1/48
S6 Авиони све      1/32 и веће
S7 Хелио све размере
S8 Историјске минијатуре         Точкаши            1/72
S9 Историјске минијатуре         Гусеничари       1/72
S10 Историјске минијатуре       Точкаши            1/48 и веће
S11 Историјске минијатуре       Гусеничари       1/48 и веће
S12 Историјске минијатуре       Вигнете              свих размера
S13 Историјске минијатуре        Диораме           1/72
S14 Историјске минијатуре        Диораме           1/48 и веће
S15 Историјске минијатуре        Фигуре              свих размера
S16 Цивилна возила                                              свих размера
S17 Sci-Fi                                                                свих размера
S18 Бродови и пловила                                        свих размера
S19 Самоградња                                                   свих размера


S-30 / Посебна категорија - 70 година од априлског рата 1941.-2011.




07.маја. на аеродрому одржаваће се и међународно такмичење у ваздухопловном једриличарству
.
Линк за такмичарску пријаву - Зрењанин 2011.
http://www.sendspace.com/file/w8im3e



Сва питања, коментаре и остало можете преко ПМ-а или на krilapetrovgrada@gmail.com


Поздрав,
Горан Милиновић

петак, 25. фебруар 2011.

За чланове клуба "Крила Петровграда"



Од 25.02.2011. у току целе године попуст 20% за све садашње и будуће чланове клуба на Дивчибарама. Инфо, довољно је да само један члан породице има чланску карту клуба и читава породица ( пријатељи, кумови...) на основу тога имају заједно попустод 20%. Број лежаја 10. Одлично место за породицу и пријатеље.
Ово је прва од будућих акција клуба у остваривању попуста за своје чланове. 
Члан клуба може постати свако и ван Зрењанина ако преко info@krilapetrovgrada.org.rs  затражи захтев да попуни приступницу и уплати годишњу чланарину од 3000 дин. Зрењанинци плаћају месечну чланарину.
МК "Крила Петровграда"














среда, 23. фебруар 2011.

Rolling News Update Live from Libya




Reliable sources in Tripoli have confirmed that over 500 persons have died in late night clashes between government sponsored troops and protesters against the Gaddafi government in the capital and surrounding towns.
Other sources have reported seeing thousands of foreign mercenaries roaming the streets and more are being brought in to stem the rebellion. Serbian pilots are reputed to be manning the planes which are dive bombing protesters.
Two Libyan Airforce Mirage jets landed in Malta yesterday with their pilots asking for political asylum. No official reaction from the Maltese government so far other than that the pilots which landed here yesterday are Libyan colonels who defected.


Шта рећи о овоме?


Извор Malta CC.Malta Blog – The Maltese Islands' Online Community Center

MSP: Počelo ukrcavanje građana Srbije u avione u Tripoliju



BEOGRAD – Na aerodromu u Tripoliju u toku je ukrcavanje državljana Srbije u dva aviona koja su iz Beograda upućena u Libiju kako bi evakuisala naše građane, i očekuje se da će prvi avion sleteti u Beograd oko podneva, rečeno je danas Tanjugu u Ministarstvu spoljnih poslova.
Kako je rečeno, na aerodromu se nalaze i predstavnici ambasade Srbije u Libiji kao i službenici Ministarstva koji su otišli u Tripoli da pomognu pri evakuaciji.
Očekuje se da će u ova dva aviona biti avakuisano oko 300 srpskih državljana.
Srpska ambasada u Tripoliju je u kontaktu sa svim punktovima na kojima se nalaze srpski građani, pa čaki sa onim manjim.
U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije ističu da su, prema informacijama kojima raspolažu, svi srpski građani u toj afričkoj zemlji dobro, da je noć protekla mirno i da niko nije bezbednosno ugrožen.
Sa beogradskog aerodroma dva aviona su poletela rano jutros, oko šest časova.

понедељак, 21. фебруар 2011.

Ускоро нови сетови декала за макете размере 1/72

Ускоро ће моћи да се поруче преко http://www.krilapetrovgrada.org.rs/proizvodi.php два нова сета декала за макете у размери 1/72.. Сетови укључују две врсте различитих бројева у две боје, црној и белој. Бројеви се могу користити за разне типове авиона који су служили у Ратном Ваздухопловству Југославије као што су Т-33, Ф-84, Ф-86, П-47Д,-2, Ц-47, С-49, С-55, Ју -52,МИ-8, Газела и други.




Други сет обухвата три различита типа рондела (500, 750 и 1000мм) и два типа репних застава (450 и 950мм). Има довољно рондела и застава да се уради десет различитих авиона. Могу се користити за прављење различитих авиона  који су служили у Ратном Ваздухопловству Југославије као што су МиГ-21 Г-4, Г-2, Ј-21, Ј-22, Т-33, Ф-84, Ф-86, П -47Д, М-47 ЈУ-52 Ил-14, ИЛ-18, Боинг 727, ДЦ-6,Каравела ЦЛ-215, и други.



IZ "GALEBA" U ISTORIJU


Prva naša žena-pilot u borbenom avionu

Ranko Pivljanin20. 02. 2011. Foto: Z.Šafar  

Silnu snagu sabijenu u “Rols Rojsov” mlazni motor školskog borbenog aviona “supergaleb” kroti nežna ruka jedne dvadesetrogodišnje devojke. Kada se krajem decembra vinula u nebo sa batajničkog aerodrama i posle nekoliko manevara prizemljila letelicu uz gromoglasne aplauze kolega, Sandra Radovanović je izlazeći iz kokpita aviona ušla pravo u istoriju.

                                            U septembru će na letački kombinezon prišiti oficirske epolete potporučnika VS
A tamo je čekalo počasno mesto prve žene pilota u istoriji srpske avijacije koja je samostalno izvela let borbenim avionom. Leteće Sandra ko zna koliko puta još, tek je na početku karijere, ali taj dan, kad je na stajanci brigadni general Mirko Vranić klimnuo glavom i rekao “može”, teško da će ikad iščileti iz njenog sećanja.

Spuštajući plastičnu kupolu kabine, postala je svesna da na sedištu iza nje nema nikog i da će kad otpusti kočnice i aparat zarula pistom sve biti na njoj. Godine učenja, sati u simulatoru i trenažni letovi sve se zbilo u tih nekoliko sekundi dok se nos aviona podizao. Laširala je, kako to prvo samostalno pilotsko iskustvo u slengu zovu avijatičari.

- Nije bilo treme, sve što je trebalo izvodila sam školski i po pravilima, samo sam malo razmišljala o sletanju, jer to je, ipak, najzahtevniji manevar. I to je prošlo u najboljem mogućem redu - seća se Sandra, koja je još uvek kadet Vojne akademije sa činom starijeg vodnika prve klase u 204. vazduhoplovnoj brigadi, a na obuci u 252 školsko-trenažnoj avijacijskoj eskadrili.

Život vojnika avijatičara provodi na aerodrumu, još polaže ispite i u septembru kad završi akademiju na svoj letački kombinezon prišiće oficirske epolete potporučnika Vojske Srbije. Put do sna ove sjajne devojke iz Rekovca i nije bio toliko dug, koliko naporan.

U prvoj fazi selekcije prošla je surovi dril sedmodnevnog preživljavanja u prirodi gde su kandidati, a među njima i pet devojaka, morali da se snalaze za hranu i opstanak. Isto toliko su trajali rigorozni zdravstveni pregledi, svakodnevne fizičke aktivnosti u uniformi i čizmama - a bilo je četrdeset stepeni tog leta 2007. godine, da bi se na kraju završilo sa tronedeljnom padobranskom obukom. I tada je Sandra prvi put u životu sela u avion. I prvi put će skočiti padobranom. Opet sama:

- Možda bih se i uplašila tog skoka da nisam bila toliko zaokupljena lepotom leta.
Samo sam pomislila: Bože, prvi put letim avionom, a neću s njim sleteti na zemlju!

Sve je prošla ova uporna devojka i odličan đak Prve kragujevačke gimnazije kojoj je uniforma, očigledno bila suđena. Prvo je razmišljala o policiji, a onda joj je otac, očigledno pomiren sa ćerkinim željama, sam doneo konkurs za Vojnu akademiju. U vojsci je završila i Sandrina mlađa sestra Marija - ona je kadet u inženjeriji.

Roditelji nisu ni znali za Sandrin prvi samostalni let, htela je da ih poštedi strepnje, samo je nakon prizemljenja sestri Jeleni poslala kratku poruku - “sletela sam!”. U lepšim rukama ljuta ratna mašina nije bila. I u ništa manje sigurnim!

Uzor devojke
Studentsku sobu na batajničkom aerodromu Sandra deli sa svoje dve koleginice - Anjom Krnetom, koja je pilot borbenog helikoptera, i Anom Tadić, koja će uskoro Sandrinim stopama, sama uz žute stepenice prema kokpitu aviona. Da su tri devojke ponos naše avijacije vidi se i iz ophođenja njihovih muških kolega koji bez ikakve surevnjivosti gledaju na njih. Pilot kadet Aleksandar Raičević samo kratko dobaci:
- Čim su one same sele u avion i helikopter i poletele, šta mi njima više možemo da kažemo, osim da im skinemo kapu. Osim toga, unele su posebnu atmosferu i osveženje u naš kolektiv.

субота, 19. фебруар 2011.

Jedan dan na nosaču aviona


ZVUK IZVLAČENJA ZAKRILACA BIO JE SIGNAL DA SMO U PRAVCU ZA SLETANJE, A TUPI UDAR I NAGLI TRZAJ KOJI NAS JE ZAUSTAVIO U ROKU OD OKO JEDNE SEKUNDE – POTVRDA DA SMO SLETELI. NIKAD U LETAČKOJ KARIJERI NISAM "TVRĐE" SLETEO


Kad se kaže "nosač aviona", obično su prve asocijacije scene iz akcionih američkih igranih ili dokumentarnih filmova iz druge polovine XX veka u kojima su prikazane one najatraktivnije, ali ujedno i najopasnije aktivnosti: poletanje i sletanje aviona koji se odvijaju na toj vrlo kratkoj plovećoj poletno-sletnoj stazi, negde na otvorenom moru. Iz navedenih scena nije moguće steći potpuni utisak o veličini, snazi, tehničkim karakteristikama i, što je najvažnije, o jednoj specifičnoj atmosferi koja vlada na celom brodu. Tu atmosferu je moguće osetiti isključivo na licu mesta, ali je mali broj srećnika koji su imali priliku da posete nosač aviona i ponesu nezaboravne utiske.

Početkom februara 2011. godine, imao sam tu sreću da u sastavu delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, na čelu sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem i načelnikom Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnikom Milojem Miletićem, posetim nosač aviona Enterprajz (Enterprise CVN-65), koji se nalazio u Sredozemlju, u blizini Sicilije. Pokušaću da prenesem bar delić atmosfere, kako sam je video i doživeo iz ugla profesionalnog vojnog i opitnog pilota, sa skoro 30 godina letačkog iskustva na različitim tipovima vazduhoplova, od čega oko deset godina letenja u Vazduhoplovnom opitnom centru.
ENTERPRAJZ: U fazi priprema za odlazak na nosač aviona bilo je korisno i neophodno upoznati se sa osnovnim karakteristikama broda, koje su same po sebi impozantne i koje nagoveštavaju nezaboravan doživljaj. I zato na početku malo brojeva i drugih korisnih podataka. Nosač aviona Enterprajz je prvi nosač na nuklearni pogon čija je gradnja počela krajem 1957. godine, a porinut je 24. septembra 1960. Od 12. janura 1961. godine brod je obavio svoju prvu tromesečnu plovidbu i niz testova, tako da je uveden u operativnu upotrebu 25. novembra 1961.
U momentu porinuća bio je to najveći brod na svetu, dužine 342 metra, s maksimalnom širinom od 78,4 metra i gazom od 12 metara. Težina praznog broda je 73.858 tona, a težina potpuno opremljenog broda je 93.970 tona. Za pogon koristi osam nuklearnih reaktora i četiri parne turbine sveukupne snage oko 210 MW. Na svakoj gasnoj turbini nalazi se propeler za pogon i svaki je težak "samo" 32 tone. Za upravljanje ovom grdosijom koriste se četiri kormila od kojih je svako teško "samo" po 35 tona. Brod je, inače, izuzetno brz i njegova maksimalna brzina iznosi 33,6 čvorova, odnosno oko 62,2 km/h. Navedena brzina je neophodna i korisna za lakše poletanje i sletanje aviona na poletno-sletnu stazu. Da bi ovaj mali ploveći grad ostao na mestu, poseduje dva sidra od kojih je svako teško po 30 tona. Motori za njihovo izvlačenje su približne veličine kao turbine u klasičnim hidrocentralama. Brod je projektovalo 915 inženjera, koji su izradili preko 16.100 skica i 2400 nacrta. Ukupna dužina ventilacionih cevi iznosi oko 60 km, a ukupna dužina električnih kablova je preko 1000 km. Na brodu se nalazi preko 5000 ljudi (maksimalno oko 5800). Posadu broda sačinjava oko 3000 ljudi (300 oficira i oko 2700 mornara). Letački ving koji ima bazu na nosaču aviona ima oko 2000 ljudi, od čega oko 250 pilota i 1750 ljudi iz personala za podršku. Ukupan broj vazduhoplova na nosaču aviona je oko 70, od čega je 60 borbenih aviona F/A-18 Hornet i F/A-18E/F Super Hornet. Brod je naoružan artiljerijskim i raketnim sistemima za samoodbranu od letećih projektila kao i radarskim i drugim senzorskim sistemima za osmatranje situacije u vazdušnom prostoru, na površini i ispod površine mora. Nosač aviona "nikad nije sam". On predstavlja okosnicu udarne grupe nosača aviona i u njegovoj pratnji se uvek nalazi, odnosno plovi, po nekoliko razarača, krstarica, fregata, podmornica i brodova za snabdevanje.
U proteklih skoro 50 godina operativne upotrebe, Enterprajz je realizovao ukupno 20 misija (angažovanja) i trenutno se nalazi na dvadeset prvoj misiji. Ciklus angažovanja načelno sačinjava šest meseci priprema za plovidbu, osam meseci plovidbe u misiji i šest meseci odmora posle obavljene misije.
TVRDO SLETANJE: Odlazak na nosač aviona realizovan je preko Aerodroma Sigonela na Siciliji. Za razliku od beogradskih snežnih minus nekoliko stepeni, na Siciliji nas je dočekalo sunčano vreme, sa malo vetra i prijatnih desetak stepeni. Pre ukrcavanja na avion kojim ćemo sleteti na nosač aviona, obavljena je kratka i vrlo detaljna priprema po pitanju mera bezbednosti i korišćenja opreme za spasavanje. Stvar je postala "ozbiljna" i svi smo podesili pojaseve za spasavanje i zaštitne kacige. U avionu, nakon poletanja, maksimalno skoncentrisani i pritegnuti sedišnim vezama, čujemo samo zvuk motora, a u skoro potpunom mraku vidi se malo svetlosti kroz dva prozorčića i dve male sijalice. Let traje oko pola sata i skoro da smo mogli da zadremamo kada je zvuk izvlačenja stajnog trapa najavio da slećemo. Zvuk izvlačenja zakrilaca bio je signal da smo u pravcu za sletanje, a tupi udar i nagli trzaj koji nas je zaustavio u roku od oko jedne sekunde – potvrda da smo sleteli. Nikad u letačkoj karijeri nisam "tvrđe" sleteo, ali izgleda da tako mora na nosaču aviona. Bez gašenja motora, nakon otvaranja i spuštanja silazne rampe, izlazimo iz aviona na palubu i prvi put osećam specifični miris mora pomešan sa dobro poznatim mirisom kerozina.
Po ulasku u unutrašnjost broda, skidamo zaštitnu opremu, gde nas srdačno dočekuju komandant udarne grupe nosača aviona i komandant nosača aviona sa svojim saradnicima. Nakon kratkih pozdravnih reči, upoznavanja i osveženja, krećemo u obilazak broda. Prvo smo posetili kontrolni toranj i iskoristili jedinstvenu priliku da se fotografišemo na poziciji komandanta nosača aviona. Osmotrili smo poletnu i sletnu stazu i aktivnosti na njima. U toku su bile pripreme aviona za poletanje. Odmah pada u oči "šarenilo dresova – prsluka i kaciga" ljudi koji se kreću po palubi – poletno-sletnoj stazi. Nije bez razloga, jer svaka boja označava specifičnu aktivnost pa se ljudi tako vrlo lako prate i kontrolišu. Oni u žutom upravljaju kretanjem aviona po palubi; u belom vrše kontrolu i inspekciju i nadležni su za bezbednost; u ljubičastom sipaju gorivo; u zelenom vrše tehničko održavanje i pripremu vazduhoplova; u plavom podižu avione na palubu uz pomoć lifta i vuku ih na određene pozicije; u crvenom vrše naoružavanje aviona, a ljudi u srebrnoj opremi pojavljuju se u slučaju udesa i pojave požara. Brod u unutrašnjosti ima preko 3000 odeljaka (kabina, pregrada) i sve što je potrebno za život i rad "omanjeg grada", a mi smo uspeli da obiđemo samo neke delove kao što su restoran, ambulanta sa operacionom salom, operativni centar iz kojeg se kontrolišu sve aktivnosti na palubi...
Posebno veliki prostor zauzima hangar ispod palube u kojem se vrši tehničko održavanje aviona i helikoptera. Hangar je visok 7,5 metara i ima površinu od 19.440 metara kvadratnih. Izvlačenje aviona na palubu vrši se pomoću četiri lifta na koji istovremeno mogu da se postave dva aviona.
Nakon obilaska unutrašnjosti broda, ponovo stavljamo zaštitne kacige i prsluke sa pojasevima za spasavanje (mi smo, naravno, u beloj boji kao inspektori) i izlazimo na palubu, za koju se kaže da je jedno od najopasnijih mesta na svetu. Dok obilazimo palubu u pratnji admirala – komandanta udarne grupe nosača aviona, u daljini se pojavljuju crni oblaci i počinje lagana kiša i pojačan vetar, ali na to se niko ne obazire i sve aktivnosti u pripremi za poletanje teku normalno. Poletanje smo posmatrali iz neposredne blizine, udaljeni dva-tri metra od kraja krila aviona koji se "katapultira". Na nosaču se nalaze ukupno četiri parna katapulta dužine 88,5 metara.
Pre poletanja – katapultiranja, avion se doveze na poziciju za katapultiranje i zakači nosnom nogom za kuku katapulta. Iza aviona se podigne zaštitna ploča – odbojnik, i pilot postavi punu snagu motora. Kada pilot da znak da je spreman i kada je pritisak pare na potrebnom nivou, vrši se katapultiranje. Na toj kratkoj poletnoj stazi od 88,5 metara, avion se za oko dve sekunde ubrza iz stanja mirovanja do brzine veće od 265 km/h i leti. Svakih 30 sekundi vrši se po jedno katapultiranje sa nekog od četiri parna katapulta, a za pripremu jednog katapulta za sledeće lansiranje potrebno je minut i 45 sekundi.
Nakon poletanja svih aviona premestili smo se na poziciju sletanja. Staza za sletanje je dugačka 331,6 metara, a na njenom početku nalaze se četiri poprečne sajle, od kojih jednu mora da zakači avion svojom kukom u momentu sletanja. Na kraju sletne staze nalazi se bezbednosna mreža za zaustavljanje aviona u slučaju tehničkih kvarova uređaja za sletanje. Pored sletne staze nalazi se operator koji uz pomoć tehničkih sredstava i svetlosne signalizacije određuje da li pilot ima dobre elemente za sletanje, da li mu se odobrava ili zabranjuje sletanje. Ugao prilaza je isti kao kod "naših zemaljskih sletanja", ali je momenat dodira dosta energičan i grub (što bi se u pilotskom žargonu reklo "malo tvrđa sletanja").
Neposredno pre dodira piste, pilot dodaje punu snagu motora tako da u slučaju da promaši sve četiri sajle ima uslove da može ponovo da uzleti do kraja piste. Nakon sletanja brzinom od oko 225 km/h i zakačinjanja jedne od četiri poprečne sajle, avion se zaustavlja za oko dve sekunde. Pri tome prelazi put od oko 105 metara, otkačinje sajlu koja ga je zaustavila i sklanja se sa sletne staze bočno, tako da sledeći avion može da sleti. Vrlo brzo i ekspeditivno.
Nakon završenih svih sletanja, pozdravljamo se sa svojim domaćinima i razmenjujemo prigodne poklone, a zatim se ponovo ukrcavamo u "naš transportni avion" radi povratka na kopno. Ponovo smo u polumraku, sa kacigama i zaštitnim prslucima i pojasevima i sa snagom motora na punom gasu iščekujemo katapultiranje. Nagli trzaj nas vuče napred i u roku od dve sekunde mi smo u vazduhu. Iako letim oko 30 godina, moram priznati da nisam imao ovakvo iskustvo, s obzirom na to da ovo opterećenje deluje horizontalno za razliku od uobičajenog vertikalnog opterećenja kojem je pilot izložen u toku manevarskog leta.
Posle oko pola sata leta, slećemo "normalno" na Aerodrom Sigonela. Ukrcavamo se u drugi avion i polećemo prema Beogradu i dok noć polagano pada, poprilično umorni pokušavamo da sumiramo utiske, za šta će nam biti potrebno mnogo vremena. Slećemo na Aerodrom "Nikola Tesla" i posle svih uzbuđenja, beogradskih minus deset i magla izgledaju tako lepo i prijatno.
autor je komandant vazduhoplovstva i pvo vojske srbije