Vašington – Na nedavnoj vazduhoplovnoj izložbi u Kini, domaćini su kao najnovije dostignuće svoje vojne industrije pokazali model naoružane bespilotne letelice na mlazni pogon. Ona nosi oznaku WJ-600, a uz nju je prikazano i desetak drugih modela „dronova”, aviona-robota, što je, po oceni „Vašington posta” u izveštaju sa ovog događaja, dokaz da Kina nastoji da uhvati korak sa Amerikom i u ovoj tehnologiji.
Ali i da učini korak dalje. Za razliku od SAD koje oružjem opremljene „zujalice” (kako se može prevesti reč engleska reč „dron”) prodaje samo najbližim saveznicima, Kina je spremna da svoje „klonove” (jer verovatno je reč o manje ili više vernim kopijama američke tehnologije), isporučuje svim zainteresovanima na globalnom bazaru vojne opreme.
Takvih je, smatra prestonički dnevnik, mnogo. Pozivajući se na izveštaj konsultantske firme „Til grup”, „Vašington post” navodi da će u ovoj dekadi stavke za „dronove” u vojnim budžetima širom sveta dostići 94 milijarde dolara. Proizvodnja ovih letelica raznih namena, od izviđačkih do ofanzivnih, i raznih veličina – od dimenzija samo nešto manjih od borbenih aviona, do onih nalik dečjim igračkama – postaje najdinamičniji sektor svetske vazduhoplovne industrije.
Za Pentagon ovo je postalo glavno oružje u američkom ratu protiv terorizma. Prvi put upotrebljeni tokom devedesetih, kao izviđačke (špijunske) letelice iznad Bosne i Srbije (Kosova), njihove mogućnosti i ukupan broj u međuvremenu su dramatično porasli. Dok ih je na početku ovog veka bilo jedva pedesetak, danas je samo na ratištima u Iraku i Avganistanu angažovana većina od ukupno oko 7.000 ovih aviona, čija tehnologija uključuje sva moderna dostignuća aeronautike, robotike i elektronike.
Najviše je međutim elemenata video-igrica. Američkim „dronovima” upravljaju naime operativci CIA iz više od 10.000 kilometara udaljenih baza na američkom tlu. Oni video-snimke sa njihovih kamera pregledaju u realnom vremenu, identifikuju ciljeve, i posle zelenog svetla nadležne komande pritiskaju dugme koje lansira rakete.
Na ovaj način dosad je od 2006. eliminisano blizu 2.000 osumnjičenih terorista i talibanskih pobunjenika (ali i veliki broj civila). Ubijeno je bar dve trećine visokih komandanta Al Kaide, a izviđački „dronovi” su obezbedili i važne podatke za akciju likvidacije Osame bin Ladena.
Zanimljivo je i da je više napada na ovaj način izvršeno za dve i po godine Obaminog predsednikovanja nego tokom celog mandata njegovog prethodnika Džordža Buša. To znači da je ovo postalo „oružje po izboru”, koje se, sem na bojištima u dve zemlje sa kojima je Amerika zvanično u ratu, koristi i na teritorijama država koje to nisu: Pakistana, od prošle godine i Jemena, a odnedavno i Somalije. Tvrdi se takođe da lete i iznad Libije, ali se ne zna da li samo u izviđačkim ili i u borbenim misijama.
Kao novo sredstvo koje svakako menja način kako se vode ratovi – ali i kako se razmišlja o njima – bespilotne letelice nisu bez pratećih kontroverzi. Ima ih više vrsta: od toga da donose nove nedoumice o „pravilima i običajima” oružanih sukoba, pa do procena da, zato što je njihov učinak „hirurški”: precizan i bez gubitaka na strani napadača, u stvari povećavaju rizik međunarodnih sukoba, odnosno smanjuju globalno obuzdavanje u primeni vojne sile.
U izveštaju Saveta UN za ljudska prava, iz jula prošle godine, SAD su pozvane da pokažu „veću uzdržanost” u njihovom korišćenju. U tom konciznom dokumentu od samo 29 strana, dovedene su u sumnju i legalne osnove za njihovu upotrebu, s obzirom na to da prvi put u istoriji civili jedne obaveštajne agencije upravljaju robotima u vojnim misijama.
Zvanično američko objašnjenje jeste da u tome nema ničeg spornog, budući da je zvanično u ratu protiv Al Kaide i da je reč o akcijama koje su u suštini samoodbrambene. Jedan zvaničnik UN je ovakvo tumačenje ocenio kao „prenapregnuto”, dok je ovde bilo tekstova nekih profesora prava u kojima se iznosila teza da su operativci CIA koji su „piloti” ovih letelica u statusu „nezakonitih boraca”, jer ne nose uniforme i deluju izvan ratišta.
Kako god bilo, ulazak Kine u ovaj segment je nesumnjivi pokušaj da se parira američkoj superiornosti. Pakistan je već najavio da će ova sredstva da nabavlja od svog severnog suseda. Indija je ove godine saopštila da će proizvoditi sopstvene, sa mogućnošću da ispaljuju rakete i lete na visinama od devet kilometara. Iran je prošlog leta saopštio da takođe poseduje bespilotnu letelicu koju je predsednik Mahmud Ahmadinežad nazvao „ambasadorom smrti”. Naravno, podrazumeva se da u tom delu sveta u ovoj tehnologiji prednjači Izrael, inače posle SAD najveći proizvođač „dronova”.
Kako se pominje, Pentagon je poručio i modele koji mogu da se lansiraju sa nosača aviona (dosad su poletali samo iz kopnenih baza), što će njenim flotama omogućiti dolet tri puta veći od onoga koji sada imaju avioni sa pilotima. Trka koja je tek počela, po svemu sudeći, naglo se ubrzava.
